Pored neospornih balneoloških potencijala (termomineralne vode, gas i peloid), teritoriju Sokobanje karakterišu i brojne klimatske vrednosti. koje joj daju obeležja tipičnog banjsko-klimatskog turističkog i zdravst venog prostora. Možda više nego u drugim banjama Srbije, pa i SR Jugoslavije, ovde je ispoljena prostorno-funkcionalna komplementarnost balneoloških i klimatskih vrednosti, koja čini temeljnu osnovu za razvoj turističko-rekreativne, zdravstveno-preventivne i lečilišne funkcije. To je, bez sumnje, veliki potencijal koji u dosadašnjem razvoju nije bio u pot punosti valorizovan i organizaciono adekvatno postavljen, tako da ga u budućim razvojnim koncepcijama treba tretirati kao najznačajniju vred nosnu komponentu i najizraženiju komparativnu prednost u odnosu na druge banjske centre u Republici.
Klima teritorije opštine Sokobanja je pod snažnim uticajem konti nentalnih vazdušnih strujanja, naročito onih iz pravca zapada, istoka i juga. Medutim, gledano lokalno, stanje klimatskih elemenata Sokoban jske kotline je pod izraženim dejstvom obodnog planinskog reljefa i šumske vegetacije na okolnim planinama, što uslovljava zonalne visinske vrednosti i odgovarajuće mikroklimatske modifikacije. Najniži delovi teri torije opštine, kojima pripada i Banja, odlikuju se umerenijim klimatskim. karakteristikama koje odgovaraju srednjevisinskoj klimi (300-800 m), sa odsustvom jakih vetrova, dobrom osunčanosti, prisustvom šumskih aerosola i aromatičnih supstanci u vazduhu. U obodnom planinskom delu teritorije, medutim, preovladava visinska klima (800-1300 m) sa sniženim parcijalnim vazdušnim pritiskom. niskom aerozagadenosti, smanjenim sadržajem vodene pare, sniženim odavanjem toplote sa ljudskog tela, čistom atmosferom, intenzivnijim infracrvenim i ultraljubičastim zrače njem i dr. (Radivojević, 1978). Iz navedenih i drugih karakteristika proi stiče zaključak o veoma povoljnom rekreativnom i zdravstvenom dejstvu visinske klime, koje se funkcionalno, może usmeriti u pravcu preventive, lečenja, rehabilitacije i rekreacije (naročito u jużnoj zoni – Ozren, Leskovik I Devica).
Ovakva diferenciranost vrednosti klimatskih elemenata i izraženi zonalni meduuticaji daju specifična kako zdravstvena, tako i turističko rekreativna obeležja klimi teritorije Sokobanje. Tome znatno doprinosi i povoljan odnos jonizacije u atmosferi, odnosno prisustvo pozitivnih i negativnih jona u odgovarajućoj srazmeri, koji deluju osvežavajuće i ok repljujuće na ćovekov organizam. Naime, višegodišnjim praćenjem zdravstvenih efekata boravka u ovom prostoru utvrdeno je da klimatski faktori pogoduju obolelima od bronhijalne astme, hroničnog bronhita, povišenog krvnog pritiska, nervnog sistema, endokrinih žlezda i dr., kao i onima sa povišenom nervnom napetosti, premorenim organizmom i hroničnim zamorom. Na ovakvoj raznolikosti vrednosnih obeležja klime temelje se brojni zdravstveni uticaji, kao i višestruki efekti u pogledu rek reacije, oporavka, odmora i razonode.
Što se tiče užeg prostora koji zahvata banjski turistički centar Soko banja, osnovne klimatske karakteristike sadržane su u sledećem: srednja godišnja vrednost temperature vazduha iznosi 10,50 C, sa amplitudom od 20,20 C. što joj odreduje karakter mezotermalne kontinentalne klime; srednja godišnja vlažnost vazduha iznosi 75%, sa blagim prelazom vred nosti iz zime ka letu i obratno, tako da ovo podneblje karakteriše ubla žena kontinentalna klima; prosečna godišnja oblačnost iznosi 5,4 deset ina (najmanja je u letnjem periodu sa minimumom u avgustu od 3,6 de setina), vedri dani učestvuju sa 21%, dok dani sa relativno malom. oblačnosti imaju godišnje učešće od 68%, što se smatra veoma povol inim klimatskim faktorom za razvoj turizma; atmosferski pritisak nema jake i nagle promene i kreće se vrednostima od oko 736 mb; dominiraju. blagi zapadni, južni i jugozapadni vetrovi, dok su jaki vetrovi retki, traju kratko i najčešće duvaju sa istoka tokom zime (košava), tako da pročišćavaju vazduh u kotlini i samom banjskom naselju; prisutne sul minimalne količine prašine u vazduhu, koje se kreću u granicama dopuštene koncentracije (Radivojević, Ćosić, 1978).
S obzirom na napred izložena i druga vrednosna obeležja klimatskih elemenata može se konstatovati da Sokobanja ima umerenokontinen talnu klimu, sa kombinovanim sedativnim i stimulativnim dejstvom na čovekov organizam tokom cele godine. Ipak, za ugodan turističko rekreativni boravak, banjsko-klimatsko lečenje i rehabilitaciju (klimatski konfor) najpogodniji je period od početka juna do prve polovine septem bra (oko 90 dana). Tada je prosečna temperatura vazduha veća od 18⁰ C (dok je u trajanju od oko 60 dana prosečna temperatura vazduha viša od 200 C), povećana insolacija (prosečno oko 9,5 h sunčevog sijanja tokom dana), oblačnost smanjena ispod 5/10, relativna vlažnost vazduha u granicama normalne vrednosti (oko 70%) , smanjena količina i čestina padavina i učestalost hladnijih i jačih vetrova. Ovome treba dodati i malu zastupljenost ekstremno visokih temperatura (tropski dani), relativno male dnevne temperaturne amplitude zbog uticaja okolnog reljefa i vegetacije, stalno vertikalno strujanje vazduha sa okolnih planina koje mikroklimu Banje čini ugodnom tokom celog dana, normalan i stabilan vazdušni pritisak, kao i povećano prisustvo ozona u vazduhu, naročito posle izlučivanja pljuskovitih kiša. Dakle, gledano sa stanovišta klimatske udobnosti, ovaj period je pogodan za sadržajnu i efikasnu turističku rek reaciju (uz zastupljenost više vidova selektivnog turizma), direktno i inte gralno korišćenje prirodnih lekovitih faktora na otvorenom prostoru (razne organizovane i individualne sportsko-rekreativne aktivnosti, ku panje u otvorenim bazenima sa termomineralnom vodom, inhalacija u pri rodi, šetnja, planinarenje i dr.). Iz tih razloga, Sokobanji se često i sasvim opravdano pripisuje i epitet vazdušne banje, bez obzira na njenu relativno nisku nadmorsku visinu.
Isticanje napred pomenutih i drugih klimatskih pogodnosti, medutim, ne znači da se one, naročito u kombinaciji sa balneološkim potenci jalima, ne mogu koristiti u turističko-rekreativne i zdravstvene svrhe i u ostalim periodima godine, posebno u proleće i jesen. Naime, primenom najnovijih naučnih dostignuća u oblasti balneoklimatologije i savremenih metoda u sferi balneologije i fizikalne medicine raspoloživi resursi se mogu efikasno koristiti tokom cele godine. Naravno, za to je neophodno obezbediti odgovarajuće materijalne i organizacione uslove, kao i ade kvatnu strukturnu i funkcionalnu povezanost turističkih i zdravstvenih usluga.
